Muči te što ti izbacivanje glutena ne polazi za rukom?
„Shvatila sam da stres i otuđivanje od sebe igra ogromnu ulogu u zdravlju čoveka i da Hašimoto ne mogu da gledam izolovano, već je potrebno da sebi vratim sebe kako bih se bolje osećala.“
Ovo možda neće biti uobičajena stranica „O meni“ koju srećete na sajtovima, ali će biti od srca.
Na ovoj stranici ću vam se predstaviti kroz svoje iskustvo sa Hašimotom. Provešću vas kroz svoje emocije, doživljaje, spoznaje i iskustva. Nadam se da će vam koristiti.
Moje ime je Marija. Rođena sam 24. oktobra 1989. godine. u Vranju, gde i danas živim. Pet godina sam živela u Beogradu i skoro godinu dana u Švedskoj.
Obožavam da pišem i čitam. Briga o sebi, ishrana i psihološke teme su ono što okupira moju pažnju, pa su to, takođe, teme kojima ću se baviti ovde na sajtu, kroz svoj blog i odeljak o receptima.
Da je Hašimoto deo mog života, postala sam svesna kada sam imala 21. godinu. U to vreme sam studirala geografiju. Ubrzo nakon dijagnoze su počele da se javljaju promene u nivou moje energije, koncentraciji i potrebi za dužim spavanjem. Mislila sam da sam postala lenja iz nekog, meni nepoznatog, razloga.
Tada nisam znala da to mogu da budu prateći simptomi koji se javljaju kod osoba sa Hašimotom, pa sam neumorno krivila i kinjila sebe zbog toga što ne napredujem po planu i ne uspevam da postignem željene rezultate.
„Osećala sam nedovoljnost, stid i razočarenje.“
Pokušavala sam na sve načine da „doguram“ do kraja studija i dospela sam blizu samog kraja nakon sedam godina studiranja. U to vreme sam radila jako iscrpljujuć posao, mentalno i fizički i to nije ni malo doprinosilo mom zdravlju.
Simptomi su se pogoršavali. Javljali su se osećaji da ne mogu dovoljno da udahnem, da mi srce nepravilno radi, da mi ogromna knedla stoji u grlu, a umor me je sve više savladavao.
Tada je ustanovljeno da su se već i hormoni blago poremetili, pa sam dobila terapiju za štitnu žlezdu, koju sam odbila da pijem, jer sam se uplašila reči koje su uz terapiju došle: „Sada kada počneš da piješ terapiju, moraćeš da je piješ do kraja života.“
Ta spoznaja mi je u to vreme delovala kao lanac oko noge koji će da me sputava. Nisam uopšte razumela zbog čega mi je neophodna terapija. Sada, iz ove perspektive, znam da je bilo jako nesmotreno što sam takvu odluku donela i što nisam uspostavila bolju komunikaciju sa svojom doktorkom, kako bih razrešila svoje sumnje i strahove u vezi terapije.
Šest meseci nakon što sam odbila terapiju, a usled velikih životnih promena i velike količine emotivnog stresa koji sam tada doživljavala – desila se hipotireoza, sa TSH koje je tada bio 36.
To se mnogostruko odrazilo na moje zdravstveno stanje. Ugojila sam se preko 15 kilograma za nekoliko meseci, počela sam da zaboravljam, da imam rupe u sećanju, napade panike, anksioznost, osećala sam konstantna trnjenja u stopalima, imala sam potrebu da stalno spavam i bilo mi je užasno hladno sve vreme.
„Moj život se totalno promenio. Od energične devojke, postala sam neko ko bi se najradije sakrio u mišju rupu, dok košmar u kojem se nalazi ne prođe.“
Ali sam znala da sve to neće proći samo od sebe i da je potrebno da se prvo ja vratim sebi i da pronađem način da stanem ponovo na svoje noge.
Osećala sam da sam dotakla dno, ali to mi je bilo u redu. Znala sam da je sada vreme da se poslednjim atomom snage odgurnem nogama sa tog dna i da isplivam na površinu.
Tada počinje moje istraživanje o Hašimotu i štitnoj žlezdi. Iako smo se družili već sedam godina, tek onda sam počela da ga upoznajem, da otkrivam njegovu svrhu, osobine i iz kojih semena može da klija.
Shvatila sam da stres i otuđivanje od sebe igra ogromnu ulogu u zdravlju čoveka i da Hašimoto ne mogu da gledam izolovano, već je potrebno da sebi vratim sebe kako bih se bolje osećala.
Kako se ne bih izlagala dodatnim stresovima, odlučila sam da fakultet ostavim po strani, iako me je od diplome delilo samo dva ispita. I to je bila ispravna odluka. Važno mi je bilo da se potpuno posvetim sebi i da konačno ne radim ono što društvo nalaže kao „normalnost“, već ono što ja osećam da mi je potrebno.
Do mene su počele da dolaze i informacije koliko ishrana može da utiče na zdravlje creva, a odatle, potencijalno, i na razvoj Hašimota. Ušla sam malo dublje u istraživanje bezglutenske ishrane i ishrane bez mlečnih proizvoda i kako je to povezano sa Hašimotom.
„Radovi doktora Marka Hymana, Alessia Fasano-a, Amy Myers i Izabelle Wentz su mi mnogo pomogli na ovom putu.“
Nakon godinu dana bezuspešnog pokušavanja da promenim ishranu, konačno sam sve posložila kako bi trebalo. Naučila sam sve što mi je bilo za početak potrebno i otisnula se na bezglutensko putovanje.
Vrlo brzo sam osetila poboljšanje svog stanja. Simptomi su polako počeli da se povlače. Počela sam da gubim kilograme, napadi panike i anksioznost su prestali. Trnjenje u stopalima, takođe. Energija mi se konačno vratila.
Nastavila sam da pijem terapiju, pijem je i dalje, da ne dođe do zabune. Ali ono što je meni važno jeste da sam život nastavila bez simptoma koji su mnogostruko remetili kvalitet istog.
„Sa njima sam imala osećaj da preživljavam, nakon povlačenja simptoma sam osetila da ponovo živim.“
Tada sam poželela da svoje iskustvo podelim sa svetom i iz te želje se rodila instagram stranica „Ples sa Hashimotom“. Preko nje sam vam do sada podelila mnogo toga korisnog u vezi Hašimota, štitne žlezde i brige o sebi na mnogo nivoa. Ugostila sam i puno kvalitetnih ljudi koji iz svojih profesija i iskustava mogu da doprinesu (i doprinose) zdravlju.
Sada svoju misiju širim, deljenjem svega što smatram korisnim i putem ovog sajta i putem newslettera, na koji možete da se prijavite ovde. A uskoro ću za vas kreirati i podkast.
Kako su rasla moja znanja i iskustva u vezi bezglutenske ishrane, javila se sve veća želja ljudi da im pružam podršku u procesu promene ishrane. Iz tog razloga kreirala sam mentorske radionice: „Izbaci gluten, korak po korak“, kao i zbirku recepata bez glutena.
Nakon transformacije koja se desila promenom ishrane, usledila je još jedna transformacija u životima mog supruga i mene – ostvarili smo se kao roditelji. Dobili smo blizance i nastavili, u četvoro, da koračamo napred. Izazova ima i dalje i uvek će ih biti. Ali je meni uvek u fokusu to da mogu da učinim stvari boljima, koliko god da je u mojoj moći, kakve god da su okolnosti.
Sa ovom željom i za vas ću završiti svoje predstavljanje.
Dobro mi došli još jednom.
Srdačno,
Marija
Naše telo je naše jedino prevozno sredstvo do kraja života. Zato je važno čime ga hranimo, u svakom smislu te reči.