Često se na mojoj stranici povede polemika oko toga koliko je i da li je ishrana bez glutena skupa. I da li je, generalno, hraniti se zdravije = trošiti mnogo više novca.
U ovom blog postu govorićemo o sledećim temama:
– Kako biramo na osnovu percepcije sa koje posmatramo
– Koliko nam nešto vredi, nasuprot njegovoj ceni u novcu
– Cenovni odnos između hrane bez glutena i one koja sadrži i gluten
– Šta ja obavezno kupujem da je deklarisano bez glutena
*Koliko je nešto skupo zavisi od naše lične percepcije, više nego od naše kupovne moći.
Osobe koje su u lošoj finansijskoj situaciji i nemaju novac za osnovne potrebe izlaze iz okvira onoga o čemu želim ovde da govorim.
Dakle, za model uzimam osobu koja ima prosečna primanja u Srbiji ili regionu i ovim blog postom nemam nameru da bilo koga uvredim ili ponizim.
Percepcija
Kada kažemo: „Ovo mi je skupo.” Ili “Ovo mogu i želim sebi da priuštim.“, mi to ne određujemo samo na osnovu novca koji ćemo dati za to, već je tu uključeno i sledeće:
– naša mišljenje o toj stvari (u ovom slučaju namirnici),
– potrebe koju za njom imamo,
– prioriteti na listi za kupovinu,
– navike u kupovini,
– vrednost koju nam taj određeni proizvod donosi itd.
Da pojasnim malo bliže šta pod ovim mislim.
Da to uradim, iskoristiću primer (figurativan koji nije opis konkretne situacije iz života) kada neko bira između zdravijih (celovitih) namirnica i onih visoko prerađenih koje jesu ukusne, ali nam donose samo trenutno zadovoljstvo, ne i nutritivne koristi za organizam.
Ukoliko imamo, sa jedne strane avokado koji u proseku košta 140din/kom, a sa druge stane kesicu neke hrskave grickalice koja košta isto toliko, vrlo verovatno je da će prosečan čovek kupiti kesicu hrskave grickalice, dok će avokado ostati na polici kao nešto skupo i egzotično.
Dakle, vrednost u novcu i jednog i drugog je praktično ista. Zašto nam je onda avokado skup, a kesica hrskave grickalice se uklapa u naš budžet? Upravo zbog toga što je kesica hrskave grickalice nešto što nam je poznato. Zato što želimo da uživamo u tom ukusu i hrskavoj strukturi. Zato što, kada pogledamo tu grickalicu, setimo se udobnosti fotelje i omiljene serije ili utakmice.
Šta nam je na umu kada pogledamo u avokado? Neka emocija? Ne? Pre će biti: “Njah, šta će mi to u životu? Još i košta 140din/kom. Ma beži, to je skupo.”
I tu upadamo u zamku, jer preskačemo namirnicu koja je nutritivno jako bogata zdravim mastima – neophodnim za pravilno funkcionisanje endokrinog sistema(1) i odlučujemo se za onu koji je verovatno bogata veštačkim transmastima, a koje, čini se, povećavaju rizik od kardio vaskularnih oboljena više nego bilo koji drugi mikronutrijent.(2)
Koliko nešto vredi?
Hajde sada da stavimo oba proizvoda na “vagu” i izmerimo njihovu vrednost (koja nije novčana).
Recimo da kesica hrskave grickalice sadrži (zavisno od vrste): transmasti, pojačivače ukusa, veštačke boje, so. Više naučnih studija pokazuje da svakodnevno konzumiranje hrane bogate veštačkim transmastima može da izazove različite probleme po zdravlje, uključujući i dijabetes i masnu jetru.(3)
Avokado sadrži ukupno 14,66 g masti, od čega dobar deo odlazi na dobre masti.
U pitanju su uglavnom mononezasićene masne kiseline, odnosno oleinska kiselina, ista ona koja je osnovni sastojak maslinovog ulja. Ova vrsta masnoće pozitivno utiče na zdravlje srca i celokupnog organizma.
Najveći deo ugljenih hidrata u avokadu čine vlakna. Ona usporavaju varenje glukoze, čime regulišu nivo šećera u krvi, pomažu mršavljenje i doprinose zdravlju probave.(4)
Avokado je bogat kalijumom, magnezijom, vlaknima i monozasićenim mastima koje su zdrave za srce.
Jedna studija u kojoj je učestvovalo 52 osobe sa viškom kilograma, pokazala je da niskokalorična ishrana koja uključuje avokado dovodi do lakšeg gubitka kilograma, ali i poboljšava crevnu floru.(5)
O svim benefitima avokada možete pročitati i ovde.(6)
Kada sagledamo sve činjenice, mislim da je vreme da počnemo da postavimo pravo pitanje: “Koliko nešto vredi?”, umesto: “Koliko košta?”.
Primeni ovaj obrazac kada god odlučuješ da li ćeš nešto kupiti
Pitanje: “Koliko ovo vredi?”, možemo upotrebiti npr. i pri biranju između prerađenog suncokretovog ulja i ekstradevičanskog maslinovog ulja ili između pakovanja viršli i čistog komada mesa i tako dalje.
Ovo je samo primer sa nekoliko namirnica iz grupa “celovita hrana” i “industrijski prerađene namirnice”. Međutim, filozofija iza ovog primera je široka, jer podešavanjem našeg načina razmišljanja i delovanja na prvi ili drugi način pravimo veliku razliku u kvalitetu našeg života.
Na šta tačno mislim?
Ako pratimo teoriju da jedna navika “vuče” drugu – onda možemo da pretpostavimo da će osoba koja svakodnevno jede industrijske grickalice, imati i druge navike koje nisu tako dobre za njegovo zdravlje, a daju trenutno zadovoljstvo. Dok osoba koja bira avokado (avokado je ovde isključivo kao primer, a ne nužno oličenje zdravije ishrane), pored njega će kupovati i koristiti i ostale celovite namirnice (povrće, voće, meso, jaja, ribu, pečurke, nerafinisana ulja, koštunjave plodove, biljne začine…) i gradiće celokupan svoj životni stil upravo oko ove svoje ideje o zdravlju.
Cenovni odnos između hrane bez glutena i one koja sadrži sve namirnice
Hajde sada da se okrenemo ka izboru između prelaska na ishranu bez glutena i ostajanja na glutenskoj ishrani.
Velika se polemika vodi kada god se pomene odnos troškova onih koji se hrane ishranom bez glutena i onih koji u svojoj ishrani koriste sve namirnice.
Ono što uvek ispliva kao veliki problem i što odbija mnoge ljude koji možda ne bi trebalo da koriste gluten – jeste visoka cena namirnica koje su deklarisane da su bez glutena.
Kada se na prvi pogled sagleda situacija, zaista jeste tako. Ako na rafu ugledate znak “gluten free”, videćete i cene koje su 3-4 puta veće od cena istih namirnca pravljenih od brašna koja sadrže gluten. Samim tim možemo doći do zaključka da nam je potreban 3-4 puta veći budžet za hranu, ukoliko se odlučimo da se hranimo bez glutena.
To je zastrašujuće, zar ne?
Sa takvom kalkulacijom bismo morali da se odreknemo mnogih drugih stvari kako bismo mogli da priuštimo da jedemo hranu koja je bez glutena.
Međutim, kada malo bolje sagledamo sve, stavimo na papir koje su nam to namirnice POTREBNE da bismo jeli bez glutena, a koje namirnice NAM SE NUDE kao bezglutenkse, shvatićemo da nema razloga za panikom i da lepom organizacijom možemo sebi da obezbedimo ishranu bez glutena i sa prosečnom platom.
U čemu je stvar?
Stvar je u tome da je skoro sva skupa bezglutenska hrana, zapravo visoko prerađena industrijska hrana bez glutena, koja nam i nije potrebna (ili bar ne u velikoj meri) da bismo se hranili zdravo bez glutena.
Kako?
Tako što tu spadaju slatkiši, keksevi, grickalice, sosevi, dehidrirani sosevi, suhomesnati proizvodi, paste, brašna. A ono što bi trebalo većinski da čini našu ishranu, da bismo se hranili zdravo bez glutena jeste: povrće, voće, meso, jaja, pečurke, riba – sve to samo po sebi ne sadrži gluten.
Ovo ne znači da morate da se odreknete svega od bezglutenskih prerađenih namirnica, ali možete da ograničite njihovu količinu, a da vam osnovu ishrane čine celovite namirnice koje prirodno ne sadrže gluten.
Šta ja obavezno kupujem da je sertifikovano bez glutena, a šta ne?
Ono što ja uglavnom praktikujem jeste da od deklarisanih bezglutenskih proizvoda kupujem: makarone/špagete, ovsene pahuljice, palentu, heljdino brašno i bezglutensku mešavinu brašna (1kg mesečno, a traje mi i duže).
Sve ostalo što koristim su celovite namirnice i industrijski proizvodi koji u svojim deklaracijama nemaju naveden gluten, ali nemaju sertifikat “bez glutena”.
O temi kako da birate namirnice koje ćete kupovati i kako da pravite svoj lični spisak namirnica, između ostalog govorimo na radionicama “Izbaci gluten, korak po korak.”. Sledeći ciklus radionica počinje 11. marta. Ovde možeš da se prijaviš i da pročitaš detalje o radionicama.
